Budim se sastavljam i rastavljam. Iskomadanu projekciju nastavljam. Da bi bilo ili ne bi rasplinjava se i viri. Od pocetka pa do kraja takav je put do raja. Odlucujem da spakujem mozak u fioku, mozda tako pronadjem logiku. Čekiram mesta za budući pokret, jer planovi su svakim danom sve veći. Nikad ne leći. Ko je sledeći Budjenje. Bljuvanje i pljuvanje. Sve je to lako. Nego kako. I šta onda sa tim? Gde je dim? Gde lebdim? Šta ću sledeće da izvučem i koga ću da istučem? Bez tebe i bez potrebe jedno čulo zadovoljim, drugo se ne buni, ali i ne budi. Probudi. Probudi me. Ne bodi me. Zatvori mi jedno oko i diši duboko. Da shvati i prihvati. Jer svuda informacije oko nas kruže samo je naše koje ćemo da beremo ruže. Šta od njih praviti? Sok ili žedj? Čaj ili mleko? Baštu ili maštu? Rat ili mir? Gradeći sećanja uvek živimo sadašnjost ne znajući za budućnost. Samo želim da mi bude lepo. Ništa više. Ni manje.
Utiaji na našu memoriju i emociju su spoljašnji faktori koje uzimamo i prihvatamo. Randy Mora svojim kolažima podseća na zaboravljene stvari kao i na one koje utiču na nas u svakodnevnom procesu... Kombinujući elemente podseća na pozadinu svakog intimnog iskustva. Igra taloženja i preklapanja zaboravljenih dogadjaja na čijim su temeljima nastali novi dovodi do transponovanja podataka u apstraktne jedinstvene doživljaje.
Нема коментара:
Постави коментар