Uvek postoji ona druga strana obale. Okupani jednim ne vidimo drugo ili biramo da ronimo pokusavajuci da otvorimo blago oči i kad voda uskoči posustajemo, zažmurimo. Zašto onda kukamo da nemamo ako vidimo pola od onoga što bi mogli... Gde bi i kome pomogli ? Tačkica po tačkica, mrvica, sitnica...ILUZIJICA! Sklapamo, gradimo, osvajamo polja ,doline, mora .. mešajući sa svojom primarnom bojom stvaramo iluziju naspram koje uvek postoji borba. Borba za opstanak, borba za juče, borba za temelj i bazu. Nervozno ljuti na svoje nikad ne postižemo bolje ogradjeni i zagadjeni onim što nas okružuje zaboravljamo da se sloboda nalazi na drugom mestu naše svesti...
Richard Mosse koristi infra crveni film, dizajniran 1940.godine kako bi pomogao otkrivanju sakrivenog. Živopisni zeleni pejzaž se na taj način pretvara u roze otkrivajući navidljivi spektar svetlosti. Na ovim fotografijama prikazani su teški uslovi u kojima ljudi žive skretajući nam pažnju na složenu društvenu i političku dinamiku. Duboka ljudska patnja je naglašena uznemirujućom psihodeličnom paletom. Moćan sukob roze svetlosti i surovog rata daje živopisnost tragediji. Fotografije nas teraju da dobro preispitamo ono što mislimo da znamo.
Нема коментара:
Постави коментар