Odvlačećii sebe od svakodnevnih radnji stolice, saksije, lenjira, kutije, fontane, tanjira, šerpe i šargarepe, poklopca i lonca, kostima, kompleta, bez kecelje odveo se na put medju novo zelje, posipajući konfete osvajao je nove štafete...
Puneći baterije, okretao se naopačke i naglavačke, noseći kopačke obukao je odelo mačke u ritmu puža, usput je uvela je jedna ruža kako bi bez odela muža ispleo mrežu uz pomoć pauka i puža. Rešio da rasplete nove korake lake bez bedaka i žvake uzimajući neke mogućnosti lake gde nema varke...
.
Da zagrmi, da očišćeno zaurla nije mu bila potrebna surla. Išlo je to kraće i gladje i nije bilo svadje. Jer ko će da ga pronadje. Tamo. Amo
Rukom svojom pokaza put, a zatim tako opušten, a krut krenu sebi da plete taj put. Padajući cvrkutajući zalelujajući se skocka i u novoj dimenziji ukocka.
Usput srete prolaznike neke, tako blizu a tako daleke...
Lutao je i medju mnoštvom zalutao...
Mrežu je pleo pa je raspleo...
Priseti se senke neke,pa u slojevima izgradi valove daleke...iz senke
Skocka cigle i ubode igle...
Jer na tom putu ugledao je svoju sigurnu luku,
cvet joj dao u ruku i rešio da ode u novu muku...
ČIČA MIČA I GOTOVA PRIČA
Нема коментара:
Постави коментар