Alexander Semenov

Podvodni fotograf Alexander Semenov  istražuje teksture i dezen korala . Podvodni svet je neki drugi svet u koji nemamo uvid. Ne znamo šta tamo očekujemo. Priroda u sebi skriva neočekivane prizore.

Fotografije velikim zumom prikazuju detalje ne dostupne oku. 

Na ovaj način autor nam otkriva nestvarnu lepotu.

Utisak neonskog tepiha budi u nama želju za takvim jednim komadom u dnevnoj sobi pod našim stopalima. Mekano. Ljigavo. To bi bilo nestvarno novo čulno iskustvo.

Megan Whitmarsh

 Odvlačećii sebe od svakodnevnih radnji stolice, saksije, lenjira, kutije, fontane, tanjira, šerpe i šargarepe, poklopca i lonca, kostima, kompleta, bez kecelje odveo se na put medju novo zelje, posipajući konfete osvajao je nove štafete...

Puneći baterije, okretao se naopačke i naglavačke, noseći kopačke obukao je odelo mačke u ritmu puža, usput je uvela je jedna ruža kako bi bez odela muža ispleo mrežu uz pomoć pauka i puža. Rešio da rasplete nove korake lake bez bedaka i žvake uzimajući neke mogućnosti lake gde nema varke...

 .

Da zagrmi, da očišćeno zaurla nije mu bila potrebna surla. Išlo je to kraće i gladje i nije bilo svadje. Jer ko će da ga pronadje. Tamo. Amo

Rukom svojom pokaza put, a zatim tako opušten, a krut krenu sebi da plete taj put. Padajući cvrkutajući zalelujajući se skocka i u novoj dimenziji ukocka.

Usput srete prolaznike neke, tako blizu a tako daleke...

 Lutao je i medju mnoštvom zalutao...

Mrežu je pleo pa je raspleo...

Priseti se senke neke,pa u slojevima izgradi valove daleke...iz senke

Skocka cigle i ubode igle...

Jer na tom putu ugledao je svoju sigurnu luku,
 cvet joj dao u ruku i rešio da ode u novu muku...

ČIČA MIČA I GOTOVA PRIČA

Fredrik Åkum

Fredrik Åkum istražuje prolazne trenutke.

Da li je prolazno uvek polazno? A gde ide dolazno?

Izmedju mašte i stvarnosti Fredrik stvara vodene slike koristeći nepredvidljiv proces uz tečne boje, mogo vode i mastila nastaju (manje više) ne kontrolisane slike. Za dominantan kolor ističe lepotu leta u Švedskoj. Izraz koji hvata prikazuje šumu kao i mlade u njoj čiji indetitet ostaje prepoznatljiv samo autoru. Sve stapa u jedu ravnu liniju ne ističući niti osobu niti situaciju koristeći isti kolor, interes i izraz.

Na slici je sve podjednako važno.

  Zastanem pa nastavim. Menjam brljam prljam mrljam. Očekujem. Isčekujem.

Traženje. Gaženje. Tanak led. Mic po mic. Pomeranje prolaženje dolazenje... 

Strpljen spašen. Ugašen?

Nedoumice. Mimoilaženja. Potreba. Nada. 

Divno je. Očaran. Začaran. 

Pogledaj! Progledaj! 

Richard Mosse

Uvek postoji ona druga strana obale. Okupani jednim ne vidimo drugo ili biramo da ronimo pokusavajuci da otvorimo blago oči i kad voda uskoči posustajemo, zažmurimo. Zašto onda kukamo da nemamo ako vidimo pola od onoga što bi mogli... Gde bi i kome pomogli ? Tačkica po tačkica, mrvica, sitnica...ILUZIJICA! Sklapamo, gradimo, osvajamo polja ,doline, mora .. mešajući sa svojom primarnom bojom stvaramo iluziju naspram koje uvek postoji borba. Borba za opstanak, borba za juče, borba za temelj i bazu. Nervozno ljuti na svoje nikad ne postižemo bolje ogradjeni i zagadjeni onim što nas okružuje zaboravljamo da se sloboda nalazi na drugom mestu naše svesti...

 Richard Mosse koristi infra crveni film, dizajniran 1940.godine kako bi pomogao otkrivanju sakrivenog. Živopisni zeleni pejzaž se na taj način pretvara u roze otkrivajući navidljivi spektar svetlosti. Na ovim fotografijama prikazani su teški uslovi u kojima ljudi žive  skretajući nam pažnju na složenu društvenu i političku dinamiku. Duboka ljudska patnja je naglašena uznemirujućom psihodeličnom paletom. Moćan sukob roze svetlosti i surovog rata daje živopisnost tragediji. Fotografije nas teraju da dobro preispitamo ono što mislimo da znamo.

Peter Gentenaar

I uvek u vazduhu postoji i opstaje... 

 i kada se gužva, gubi i nestaje nikada ne prestaje. 

Milimetr dva tamo amo se pomeri,

napravi prostor da novo dolazi, a staro prolazi.

 Ono sa sobom lepše donosi i staro odnosi. 

Biti ili ne biti. Istrajati. Pretrpeti. Istrpeti. 

Ostati. Nikad ne stati. Tragati.

Peter Gentenaar je svoj rad stvorio upravo iz samo onoga što je u tom trenutku imao. Uz pomoć mašte i mnoštva papira izgradio je rebraste skulpture koje zrače plemenitošću. Dugim procesom sušenja nastaje savijeni oblik koji u sebi nosi lakoću spontanosti i prirodnosti. Prijatan doživljaj postignut je lebdećom lakoćom. Negde izmedju zemlje i neba stvorena da spomene...na uspomene...