Upakovani u plastiku u kojoj često gubimo vazduh pokushavamo sebe da obojimo jednom bojom...onom kojom cemo se prezentovati posmatraču. Vreme u kom svi žele biti popeglani -- ispeglani. Glatki. Slatki. Rekla bih da ipak počinjemo da shvatamo da plastika koliko god bila glatka i sjajna ipak reaguje na toplotu. Počinje da se savija i menja svoj oblik. Ne bih dublje ulazila u temperaturu i pritisak. Ali bih svakako istakla da plastika može biti providna i da se iza nje može videti. Koliko god želeli promeniti sebe ipak za početak moramo zavoleti sebe, jer čak i plastika oblikuje se prema nama, a ne mi prema njoj.
Нема коментара:
Постави коментар