Issey Miyake

Zastala sam. Pogledala. Zanemela. Udahnula. A onda krenula da koračam... i sve je počelo da se pretvara u oblike kroz koje prolazim obuzeta pažnjom zaljubljena u banalnost svakodnevnice postavljajući sebi omiljeno pitanje ''ko sam ja danas?''
...Na temeljima čovečanstva kroz večnost lebdim...Shvatam...

Osecam celo carstvo životinjsko, osećam temelj zgrade, tlo kojim hodam,vraćam se u prošlost i susrećem sa dinosaurusom... vreme se menja...polu otvoreni kišobran, duga, vetar, lepršavost,umorne ruke i gole noge , doručak, polupano jaje ,dodir svakodnevnice je u meni...

Jasnoća oblika je ono u čemu pronalazim dan...

Obuzeta oblicima koračam kroz vreme...

                                     

Issey Miyake je za mene ono što svakodnevni život nudi...Potrebno je samo uzdignuti se i dodirnuti taj talas a onda mu dozvoliti da nas ponese...Osetivši današnji dan mi ćemo poneti vreme na sebi...

Spring 2012