Vesna Milunović

“Vrhovi cvetnih trešanja”,2010.

Kada sam se prvi put susrela sa slikama Vesne Milunović bila sam fascinirana lepotom i koloritom tkanina. Njen svet me je na prvi pogled uzburkao i primamio veselošću i razigranošću.

"Drugarice"

Iz iklusa “Latice” ,2008.

“Crvena zrna korala”,2010.

 Posmatrajući i osećajući ove slike polako se uvlačim sloj po sloj, odlazeći ispod, provlačim se i uvlačim...osećam lakoču, vraćam se nazad i krećem napred. Dubina i dimenzija postojanja su ono u šta me ove slike uvlače. Uvlačeći se i provlačeći isod slojeva pronalazimo razotkrivanje, otkrivanje i sakrivanje. Dinamičnost traganja za izgubljenim vremenom i prostorom je ono što je glavna preokupacija umetnika.

 Lebdimo. Postojimo. Ulazimo. Izlazimo. Ostajemo. Odlazimo.

...I ako poletim s njima poleteće i one samnom...Slike koje govore o našem stanju.

“Radost”,2010.

"Dok tiho zamagli noć"

Iz jedne tako ne prvi pogled sitne Vesnine rečenice "Slikam krpice za žene" izleteo je niz osećanja. Žena je čisto osećanje.Vesna u svom radu sukobljava nemiran duh sa poezijom i nežnošću tkanina. Kao i sama umetnica slike su nemirno smirujuće.

“Smešim se na daljine” ,2010.

Upakovano u na prvi pogled veselo gubi se i svoj put pronalazi u ličnosti, a ličnost je na slici prikazana kao vazduh. Providnost. Postojanje i nestajanje u isto vreme na istom putu. Kostimirane praznine nas navode da svako od nas može da udje uprikazan kostim doživljavajući iste emocije na drugačiji način.

Elegancija. Otmenost. Svežina. Miris.

“Ja sam na svetu u svemu uspavana”,2010.

"Kad bagrem dogodine zamiriše"

Vesnin svet je prepun kolorita i senzacija. Intezivne boje nam prikazuju jaku emociju dok nabori tkanine izazivaju u nama uzburkanost. Slike nas uvode u neku novu stvarnost pružajući nam sigurnost i bezbednost, ohrabruju nas i navode da strah od nepoznatog obojimo pozitivnim stavovima.